.jpg)
e-TN: Industrija putovanja je u celom svetu pogođena pandemijom COVID-19. Kakve su posledice?
- Industrija putovanja je najviše pogođena COVID-om i možemo da posmatrano po više parametara. Oko 300 do 400 miliona ljudi u svetu radi u industriji putovanja, to je podatak iz UNWTO, i očekuje se da ove godine otprilike 1/3 od toga broja ostane bez posla, a da ostale 2/3 bude u situaciji da neizvesno gledaju na svoju budućnost. Znači ovo će svakako promeniti i mogućnost putovanja i način putovanja, pa i same sisteme načine i sisteme prodaje koji će se u budućnosti dešavati. Dokle god ne budemo imali rešeno zdravstveno pitanje da li u smislu vakcine ili nešto što će regulisati ovu bolest strah će postojati kod ljudi i to će verovatno uticati i na uslove smeštaja u celom svetu, pa i na regulative po pitanju prelazaka granica.
e-TN: Nismo ni mi izuzetak?
- Naravno da mi nismo izuzetak. Nas je ova pandemija zatekla u trenutku kada smo taman sublimirali rezultate. Kad je reč o domaćem turizmu u prva dva meseca bio je ostvaren značajan rast. Kolege koje se bave receptivom i takozvanim „hendlovanjem“ turista kao i kolege iz rent-a cara bili ushićeni najavama koje su u tom momentu bile pristigle do kraja letnje sezone i to je trebalo da bude negde za oko 18% do 20% više gostiju nego što smo imali prošle godine. Dakle, da ne pričam o tome da su oni ušle u određene investicije. Kad je reč o receptivnim agencijama, one su ulazile u zakup hotela da bi se postigle nešto povoljnije cene za te grupe koje su bile najavljene. Moram da napomenem renta car kompanije jer kod nas posluje kroz franšizu posluje 7 najrelevantnijih svetskih rent-a car kompanija, svi su one ušle u nabavku novih automobila pre svega zbog najava i rezervacija koje su do tog trenutka bile učinjene. Dakle u trenutku i kada je završen Sajam turizma u Beogradu i kada smo konstatovali negde oko 12% povećanja kupljenih aranžmana u odnosu na isti period 2019. godine mi iz turističke industrije, krajem februara polako počinjemo da shvatamo realnost videvši šta se događa u Evropi, a pre svega u Italiji. Ovde moram da napomenem da su i agencije koje se bave inicijativom takođe ušle u značajne investicije i to još u septembru i oktobru prošle godine jer takva je priroda posla. Naime u tom periodu se vrše zakupi i daju prvi avansi za letnju turističku sezonu.
e-TN: I onda počinju problemi sa realizacijom nekih već ranije ugovorenih putovanja?
- Prvo se pojavili problemi realizacije već ugovorenih putovanja. U Italiji se pojavila epidemija i tada ne možemo da realizujemo oko 10 hiljada aranžmana pre svega iz oblasti đačkog, omladinskog turizma i maturskih ekskurzija, gde su kompletni kapaciteti plaćeni unapred i dolazimo u situaciju da shvatamo da će biti jako teško sve to pregurati, ali još uvek ne shvatamo dokle će to ići. Početkom marta sve je eskaliralo i Upravni odbor Yute je doneo odluku da obustavimo sva organizovana putovanja i to nekih 7-8 dana pre uvođenja vanrednog stanja. Uvodi se vanredno stanje i od 15. marta turističke agencije prestaju sa radom. U kontaktu sa kolegama iz inostranstva pre svega iz Austrije i Nemačke dolazimo do zaključka da su zamenska putovanja jedino moguće rešenje za nastalu situaciju koja je pogodila sve turističke agencije u generalno u Evropi. Zemlje koje su to shvatile nešto ranije veoma brzo to implementiraju. Prvo Hrvatska, a zatim i Austrija, Nemačka… Srbija je Uredbu o zamenskim putovanjima donela, tako da kažem pred sam kraj 30. aprila. Realno imali smo dve opcije. Ili da se nađe neko rešenje ili da 90% - 95% agencija nakon prestanka vanrednog stanja proglasi bankrot.
e-TN: Koliko se putnika koji su ranije kupili neki turistički aranžman do sada prijavilo za, da tako kažemo, zamenska putovanja?
- Za Uskrs, 1. maj i 8. mart bilo je prodato oko 110 hiljada aranžmana. Oni su delimično rešeni novcem, dok je bilo novca, a drugi veći deo oko 95% je rešeno zamenskim putovanjima. Za letnju sezonu smo pravili presek i bilo je 240 hiljada uplaćenih aranžmana. Do ovog trenutka naše analize govore da 50% njih neće putovati ove godine i od njih je već negde oko 85% preuzelo potvrde o zamenskim putovanjima, dok drugih 50% još uvek nije otkazalo svoje putovanje i pokazuje želju da bi ove godine putovalo u zavisnosti od uslova koji bi to mogli da omoguće.
e-TN: Naša država je reagovala i donele ekonomske mere u cilju ublažavanja posledica. Kako ih ocenjujete kada je u pitanju oporavak poslovanja turističkih agencija?
- Naša država je reagovala i krajem marta meseca je doneta odluka o pomoći kompletnoj privredi Srbije i na taj način ublažila taj prvi udarac. Naravno da smo tog trenutka imali zadovoljstvo sa uslovima koje je država ponudila. Moram samo da kažem da se po podacima koje mi imamo od turističkih agencija i od turističkih preduzeća, generalno jako mali broj preduzeća od ukupnog boja registrovanih subjekata iz našeg sektora prijavilo za ovu vrstu pomoći, s obzirom da je uslov za dobijanje pomoći bio da se radnici zadrže i naredna tri meseca, a nije bilo izvesno i ako je bilo najava da će biti dodatne sektorske podrške ovim preduzećima. U tom trenutku je to značilo. Apsolutno to nema nikakve dileme. Ono što je na kraju ispalo loše je da velike najave i od resornog ministarstva i od ministarstva finansija i od samom ekonomskog dela kriznog štaba da će biti dodatnih sektorskih mera podrške za turizam kao privredne grane koja je najviše ugrožena nema ništa. Naravno, o tome se razgovaralo, pregovaralo, Privredna komora je bila ta koja objedinjavala sve te zahteve privrede i na žalost po ukidanju vanrednog stanja nam je rečeno da više nema tehničkih mogućnosti da se neka takva uredba donese, jer je vanredno stanje završeno, da je Skupština nastavila sa radom i da bi to sada zahtevalo izmene zakona a to nije procedura koja bi mogla brzo da se završi i da jednostavno na dalje ne treba računati na sektorsku podršku kada je reč o ličnim dohocima radnika a to je ono što je nama najznačajnije zbog velikih troškova i očuvanja radnih mesta. Da budem precizniji, mi smo tražili da dodatnom pomoći bude pokriven iznos od 70% -80% bruto minimalnog ličnog dohotka malim agencijama i malim hotelima. To je ono što mi procenili da bi dalo snagu tim malim preduzećima da prežive sve ovo, jer se nalazimo u situaciji da je neizvestan način realizacije bilo kakvih putovanja u narednih par meseci. Jedina mera koja je doneta kao dodatna je u suštini ista ona mera koja data celoj privredi kroz kredite Fonda za razvoj samo što su relaksirani neki uslovi za dobijanje kredita i relaksirani uslovi otplate. Umesto jedne godine i tri godine otplate to je sada dve godine grejs period i tri godine otplate. Dakle zajedno pet godina sa kamatom 1% i sa nešto relaksiranim uslovima garancija za te kredite.
e-TN: Kako su druge države pomogle svojim turističkim agencijama?
- Koliko je meni poznato mi smo u ovom trenutku jedina država u Evropi, koliko je to meni poznato, koja je ostala bez sektorske pomoći turističkoj industriji. Ne volim da pravim tu vrstu poređenja, ali u našem okruženju: Hrvatska na svaka tri meseca produžava dodatne ekonomske mere za pomoć turizmu. U ovom trenutku na snazi je drugo tromesečje tih mera. U prvom momentu tamo je dato 500 evra po zaposlenom privrednom subjektu koji se bavi turizmom i to kao jednokratna pomoć, a onda je pokriveno 80% bruto minimalnih ličnih dohodaka u sledećem tromesečju. Oni na kraju svakog tromesečja rade analizu očekivanja razvoja poslovanja narednog tromesečja i ako nema očekivanog povećanja prometa odnosno ako su ti prometi ispod 50% onih prometa koji su bili po analizi očekivani onda se ta pomoć produžava onoliko koliko to bude bilo potrebno. Crnoj Gori je data šestomesečna podrška svima koji se bave turizmom u iznosu od 70% bruto minimalnog ličnog dohotka. To sve te osnovne mere pomoći i naravno uz te osnovne mere pomoći pomenute države dale su i mogućnost za podizanja kredita za likvidnost. I to je sasvim redu, ali te kredite ne možemo da računamo u pomoć. Jer kredit mora da se vrati i to nije jednokratna pomoć. Makedonija je izglasala vrlo slične mere. Da ne pričam o Evropi koja je ekonomski daleko jača od nas. U Nemačkoj imamo situaciju da su 50% bruto primanja zaposlenog zadnjeg meseca pre izbijanja epidemije pokrivala država a 50% poslodavac, da bi smo došli do toga da Nemačka u narednom tromesečju za turističku industriju izdvaja 80% bruto ličnog dohotka koji je bio isplaćen u mesecu pre izbijanja epidemije.
e-TN: Da se vratimo na nas. Generalno ko će biti u problemu? Organizatori putovanja, subagenti, putnici, mala ili velika preduzeća iz industrije putovanja?
- Velike firme, one koje imaju veliki broj zaposlenih imaju svoju nekakvu drugu logiku i one će kroz verovatno otpuštanje jednog broja svojih radnika i smanjivanja troškova preživeti. Zahvaljući velikim prometima koje su ostvarili u prethodnom periodu one će biti u mogućnosti da apliciraju za kredite ili kod komercijalnih banaka ili kod Fonda za razvoj. Ovde su u problemu mala preduzeća koja imaju od jednog do tri zaposlena i koja nemaju promete koji će im omogućiti da apliciraju za kredite. Mi imamo situaciju da naše komercijalne banke u ovom trenutku ne žele da plasiraju kredite u turističku industriju, jer smo previše rizični. To nam je jasno rečeno. Dakle, ove male mikro firme kojima je potreban jedan, dva ili tri miliona dinara da bi pokrili osnovne troškove koje imaju: plate, zakup poslovnog prostora itd. za njih to će biti veliki problem.
e-TN: To znači da će neki od njih prestati sa radom?
- Pa to je neminovno. Čak i ova Uredba o zamenskim putovanjima nam omogućila da u prvom trenutku sačuvamo agencije. Ali ne možemo da budemo sigurni da će sve one zbog kompletne krize i opstati. Može se desiti neke propadnu i da će deo putnika biti na šteti, ali nadam se ćemo ipak sačuvati većinu turističkih agencija. Definitivno sve će biti jasnije posle jeseni kada vidimo kako je prošla letnja sezona i na koji će način ljudi preživeti do početka nove sezone.
e-TN: Kakve su procene kada će se industrija putovanja vratiti u neko redovno stanje?
- Po meni je daleko veći rizik sledeća godina nego ova godina. Ova sezona je veoma neizvesna. Imamo mnogo veliki broj prepreka da bi ovu sezonu normalno odradili. Skraćen je broj destinacija koje ćemo raditi, naravno skraćeni su i kapaciteti, jer neki hoteli se neće ni otvarati zbog posebnih uslova pod kojima će morati da se radi, tu su problemi sa graničnim režimima… Ova sezona treba samo da omogući da bi došli do malo svežih para i da se na taj način pregura period do prodaje sledeće sezone. Tek sledeće godine u septembru mesecu naše turističke agencije će moći da izađu otprilike na nulu u odnosu na ono što je bilo pre svega ovoga. Dakle biće potrebno minimum godinu i po dana.
e-TN: S obzirom da se situacija, kada su u pitanju putovanja u inostranstvu, menja iz dana u dan koje su Vaše procene gde će se putovati ovog leta?
- U ovome trenutku realnost je da ćemo moći organizovati putovanja za Bugarsku, Grčku, nadamo se i za Crnu Goru. Postavljeni su čarter letovi za Tursku i imamo čvrsta uveravanja da će sve biti u redu od 1. jula. Egipat je još uvek pod znakom pitanja. Kada su u pitanju putovanja za Italiju i Španiju mislim da nisu realna imajući u vidu sve one slike koje smo videli i prosto nema interesovanja za te destinacije. Mogu se očekivati i turistički aranžmani za Hrvatsku, ali ta zemlja ne generiše veliki broj turista iz Srbije. I to bi bilo to kada pričamo o letnjim aranžmanima.